Више од 150 милиона Европљана пати од хроничних алергија
Процјењује се да 30 до 40 одсто људи у свијету болује од једне или више алергијских болести, па алергијска обољења називају и епидемијом модерног доба.
Европска академија за алергију и клиничку имунологију наводи да више од 150 милиона Европљана пати од хроничних алергијских болести. Према процјенама, до 2025. половина популације биће погођена неком врстом алергије. С друге стране, Свјетска здравствена организација саопштила је да око 300 милиона људи, широм свијета, пати од астме.
Алергије настају када имуни систем направи грешку и уобичајену ствар препозна као нападача. Тада имуни систем производи антитијела која упозоравају на тај алерген, па у сљедећем сурету с њим иста та антитијела доводе до ослобађање низа хемикалија, попут хистамина, који узрокују алергијске реакције и симптоме. У сусрету са алергеном , реакција људског имуног система може изазвати упале на кожи, очима, дисајним путевима и слично.
Озбиљност алергијских реакција варира од особе до особе, па то може бити мања иритација, до тежих испољавања, а у најтежим случајевима могу довести до анафилаксије и угрозити живот. Међутим, док се већина алергија не може излијечити, одређени третмани и лијекови могу помоћи у ублажавању њихових симптома.
Истраживања у свијету показују да су савремен живот, стрес, измијењен имунитет, храна богата конзервансима и адитивима, изложеност различитим хемијским супстанцама и загађењу животне средине могући узроци пораста алергијских обољења. Алергије се јављају током цијеле године, али су чешће у прољетним и љетним мјесецима. Сунчеви зраци, полен биљака и убоди инсеката, прашина, различите хемикалије могу да изазову алергије.
Препоручује се избјегавање алергена када је то могуће, а у борби против алергија доступни су и лијекови који ублажавају симптоме који их прате. Веома је битно да се лијек примјењује правилно, и зато је неопходно да се прије прве употребе, пацијент, увијек посавјетује са љекаром или фармацеутом, и да детаљно прочита упутство.