latinica  ћирилица
09/06/2018 |  17:14 ⇒ 20:04 | Аутор: РТРС

У Палама је представљена књига "Досије Сарајево" о страдању сарајевских Срба

У Палама је представљена књига “Досије Сарајево” аутора Миливоја Иванишевића, предсједника Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку. У књизи је 7.428 мини-досијеа убијених сарајевских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату. Наведена су и имена њихових егзекутора! У досијеу су на десетине свједочења логораша и преживјелих сродника сарајевских страдалника и документи који доказују “мрачну улогу” бјелосвјетских моћника!

Крст као метафору патње и страдања, пронијели су сарајевски Срби кроз цијели прошли вијек, али никада тежи и болнији као у посљедњем рату. У сарајевском крвавом досијеу под бројем 5.649 је и мини досије о Милуну Тешановићу. Само 18 мјесеци је имао – ни мрава није згазио! Тако је мало живио и тако мало видио! Али, зјене су му угасли монструми, док је у наручју мајке Винке покушавао да нађе спас из сарајевског пакла!

Милунова тетка Милена Витковић Тешановић прича да су му тако малом поломљене и руке и ноге и да су такво недјело, како каже, могли учинити само нељуди.

Осим Милуна и његових родитеља, убијени су и рођаци – десетогодшњаци Слађана и Драгомир, двије године старија Данијела и њихови родитељи. Имена уткана у тужни Досије о чаршији која се 90-их година прошлог вијека гушила од патолошке србомржње.

Документарна грађа за књигу прикупљана је годинама. И заснована је на аутентичним документима, свједочењима, анализама.... У њој су подаци о 123 логора у граду пакла. У њима су тамновале, мучене и на најсрамотнији начин злостављане и Српкиње. Убијане дјевојчице и старице загазиле у девету деценију чивота. На ауторовом попису је 1.242 имена или 40 одсто жена страдалих у БиХ у протеклом рату. 

" У српском дијелу Сарајева нисте нашли масовну гробницу, а у муслиманском на десетине. У српском дијелу Сарајева муслимани су могли да напуштају територију, напуштали су и Срби и муслимани тај дио, у муслиманском нису могле чак ни бебе. Чак ни бебу нисте могли да изнесете, јер вам је пријетила смртна казна", каже аутор књиге Иванишевић.

Убиством, мучењем и протјеривањем више од 460 српских љекара, у граду на Миљацки убили су и Хипократову заклетву. Нису се либили сарајевски јахачи апокалипсе ни да оружје усмјере према својим сународницима. Све зарад болесне митоманије – прста кривице усмјереног ка Србима и међународне интервенције против Срба.

Објелоданио је то, али на крају мандата, чак и Хашки суд у првостепеној пресуди првом предсједнику Српске Радовану Караџићу. Тада већ Бошњаци, у рату су убијали муслимане! За најмање три, како су их хашки “стручњаци” назвали, инцидента, није одговорна српска страна. Међу њима и артиљеријски напад 1994. године када је у парку на Алипашину пољу убијено шесторо дјеце; злочин у Улици Васе Мискина у реду за хљеб, када је убијено 26 људи, а који Србима приписују још једино сарајевски параисторичари; и потом пијаца Маркале – све сарајевска стратишта на којима су убијани и Срби... И нису само три таква “инцидента” или случаја већ најмање 13!

"Свих 13 случајева су њихово дјело. Да нисам била судски вјештак у Хагу не бих била спремна да вјерујем да је толика машинерија, покренута на тако детаљан и перфидан начин, све са једним јединим дежурним кривцем", истиче балистичар Зорица Суботић.

Фалсификатори сарајевске историје још живе своје митове. Скривају злочинце, масовне гробнице страдалника и зидине српском крвљу умазаних логора неуспјешно покушавају да “прекрече” према властитој назадној идеологији. И због тога је ово дјело – грандиозно! Као и свако друго које свједочи о истини.

Дарко Ђого, декан Богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву истиче да су потребна још два издања ове књиге - једно на босанском језику које ће бити послано на надресе свих сарајевских институција и једно на енглеском – за све међународне званичнике, и амбасадоре у БиХ.

“Досије Сарајево”, штиво је које сваком сарајевском Србину буди болне успомене. И у којем сваки сарајевски Србин има некога кога више нема! Штиво је то које уништава митове сарајевских фалсификатора, и данас опсједнутих проклетством културе селективног сјећања! И због тога би “Досије Сарајево” требало да пронађе узвишено мјесто и у образовним установама – да буде потомству траг у времену!