Хрватски десничари бијесни на Просинечког
Мексички режисер снимио је филм о стварању хрватске фудбалске репрезентације током ратних сукоба, али и о крају Југославије, који је томе претходио.
Десничарским порталима није се свидио дио филма о завршетку Другог свјетског рата стварањем републике под вођством Јосипа Броза Тита под геслом: "Братство и јединство".
Ни Роберт Просинечки, ни Славен Билић, играч и касније селекор Хрватске, ни Игор Штимац, играч и селектор, ни фудбалери Аљоша Асановић и Горан Влаовић нису говорили о стварним разлозима рата у Хрватској, барем не експлицитно - љуте се десничарски портали.
Просинечки је изјавио да је утакмица на Максимиру 13. маја 1990. између Динама и Црвене звезде, која никад није завршена - "почетак великих мржњи између свих у цијелој Југославији".
Овај став разбјеснио је колумнисте који заговарају националну конзервативну струју у друштву, уз објашњење да Просинечки тако говори јер је тих година био у Београду и играо за Црвену звезду.
Ален Билић је оцијенио да се у Југославији добро живјело и да није било све тако црно. Ствари су се, навео је он, почеле мијењати уочи распада Југославије и пада комунистичког режима.
Ни та изјава није се свидјела десничарским порталима.
Они су замјерили играчима што нису директно прозвали одговорне за рат, који су, према њима, Срби и ЈНА.
Много више им се допао дио филма о стварању репрезентације у рату и улози Ћире Блажевића, те подсјећања на успјешне резултате те генерације између 1990. и 2000. године.