БиХ добила 275 милиона евра за три инфраструктурна пројекта
Ријеч је о пројектима на Коридору Пет Ц у секцијама Тарчин-Коњиц и Буна-Почитељ укупне вриједности 150 милиона евра и једном пројекту техничке помоћи на овом коридору у износу 125 милиона евра.
БиХ је добила и грант средства у износу од пет милиона евра и 38 милиона евра, додаје се у саопштењу.
Делегацију БиХ на Самиту премијера западног Балкана који се одржава у оквиру Берлинског пројекта, предводио је предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић, који је потписао четири заједничке декларације земаља учесница Берлинског процеса.
На основу овлаштења Предсједништва БиХ, Звиздић је потписао Декларацију о ратним злочинима, Декларацију о несталим лицима, Декларацију о регионалним односима и међусобној сарадњи и Изјаву из области борбе против корупције.
У уводном обраћању на скупу Звиздић је рекао да је одржавањем самита у Лондону упућена порука да ће се сарадња и јачање економских, друштвених и културних веза између западног Балкана и Велике Британије наставити и након Брегзита.
Оцијенио је да је 2018. година изузетно добра година за цијели регион у контексту стављања теме проширења поново на листу приоритета ЕУ, и додао, да је битно да се фокус ЕУ задржи на процесу проширења и да се наставе слати позитивне поруке у том смислу.
Он је упознао је присутне да би чак 84 одсто испитаних страних инвеститора присутних у БиХ препоручило БиХ за инвестирање, али и да је неопходно да се унаприједи политичка стабилност те обезбиједи потребна инфраструктура и ојача владавина права.
Према његовим ријечима, СМ остаје посвећен унапређењу пословног окружења, првенствено спровођењем потребних реформи у оквиру Реформске агенде за БиХ, додавши да је рјешења за нека од ових питања потребно тражити на регионалном нивоу.
Говорећи о теми безбједности, Звиздић је истакао да БиХ активно учествује у борби против тероризма, укључујући борбу против радикализације и насилног екстремизма, те да су овом процесу осим органа власти активно учешће узеле и организације цивилног друштва и вјерске заједнице.
Он је нагласио чињеницу да, према службеним подацима институција БиХ за спровођење закона, није забиљежен нити један одлазак на страна ратишта у посљедне скоро двије године.
Рекао је и да је од почетка ове године у БиХ укупно ушло 7.300 миграната од којих је 6.500 изразило намјеру за тражењем азила, док је само 650 и формално поднијело тај захтјев и додао да је, поређења ради, прошле године број миграната био тек 766.
Истакао је важност ове теме јер БиХ, без обезбјеђења заједничких рјешења, адресирања изазова које овакви миграциони токови подразумијевају те помоћи ЕУ у материјално-техничком и стручном смислу неће бити у могућности адекватно одговорити у случају повећаног прилива миграната.
Према његовим ријечима, овај проблем има два битна аспекта који се морају третирати, а то су хуманитарни и безбједносни.
Звиздић је закључио да је за БиХ стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ потребно као гарант даље стабилности и просперитета уз неопходно спровођење реформи и стандардизацију цјелокупног друштвено-економског поретка са европским вриједностима.
Он је поручио да БиХ остаје потпуно опредјељена за учешће у активностима у оквиру Берлинског процеса и западнобалканске шесторке, за јачање међусобне сарадње у областима важних за стабилност, економски развој, побољшање животног стандарда и стварању позитивне политичке климе у регији.