Наставак суђења за злочине над Србима у Орашју
За ратне злочине над Србима у Орашју оптужени су генерал Хрватског вијеће одбране /ХВО/ Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.
Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.
Оптужница их терети за прогон српског становништва, убиства, затварање, мучење, силовања и друга нечовјечна дјела.
Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.
Током свједочења 4. јула, Виљушић је рекао да је присуствовао акцији прикупљања оружја у Буковој Греди, те да је његов задатак био да одабере људе који ће осигуравати улаз и излаз из села.
"Када смо стигли, ја сам их распоредио и вратио се у центар гдје је већ била војна полиција и мени неки непознати војници. Стајао сам са стране и видио Перу Винцетића и Ракијицу. Војници и војна полиција је одлазила са сељанима који су се враћали са пушкама. Видио сам да је Мићо Гаврић на рамену донио сандук, али не знам шта је било унутра", рекао је Виљушић.
Он је рекао да је видио да су непознати војници отишли са Гаврићем и још два цивила у село, те да је након краћег времена чуо детонацију од гранате и рафалну паљбу. Војници су се вратили сами, а он је након неколико дана чуо да су одведени цивили страдали.
Виљушић је потврдио да су у изолацији у Средњошколском центру у Орашју били Срби из Букове Греде и Орашја, које су чували резервни полицајци од евентуалне одмазде након страдања хрватског становништва у Видовицама.
Он је додао да је људе из изолације могла извести само војна полиција, која је имала базу у Доњој Махали.
Свједок Тужилаштва Владимир Максимовић рекао је да су му оптужени Кеми /Мирко Јурић/, његов брат Јурка и Марко Бенковић у школи у Доњој Махали, гдје је био затворен, поломили седам ребара.
"Жарко Ристанић и ја били смо посебно затворени у једну мању просторију, а та тројица војних полицајаца упадали су код нас ноћу, газили нас ногама и ударали чиме су стигли. Мени су на 14 мјеста поломили седам ребара, а Жарко је прошао још горе. То што су нам радили, нормални људи не могу ни замислити. А ми смо се, поред страшних болова, осјећали крајње понижено",испричао је Максимовић.
Он је потврдио да је познавао оптуженог Мату Живковића Ракијицу који је, како је рекао, кога је стигао. Рекао је да је Ракијица једном приликом њега ударио ногом ударио у врат тако да и данас осјећа посљедице.
Максимовић је навео да му је Жарко Ристанић рекао да су га тукли Ракијица, Кеми и извјесни Жика, те додао да су га они исте ноћи поново одвели у једну просторију гдје су га везали лисицама за радијатор.
"Кад је враћен, био је изнемогао. Само је тражио воду и умро на мојим рукама. Тада је ушао Ракијица са још једним војником и рекао ми да би Жарко био жив да сам му извукао језик", испричао је Максимовић.
Он је истакао да је Ранко Остојић убијен у врбику поред Саве, те да је чуо да му је Ракијица пуцао у главу. Рекао је да је сазнао и да су Лука Пекић и Богдан Благојевић убијени, али да не зна под којим околностима.
Према његовим ријечима, у школи било је затворено око 200 људи из Букове Греде, Новог Града и Брода, међу којима је било и жена које су извођене, а по повратку причале да су силоване.