Ујић: Око 60 одсто илегалних миграната прешло у Хрватску
У БиХ је до данас ушло 9.730 илегалних миграната, од којих је 7.958 изразило намјеру за међународну заштиту, а није одобрен ниједан од око 700 поднесених захтјева за азил, изјавио је Ујић.
Он је истакао да је ријеч о малом броју избјеглих и расељених лица, односно лица рањиве категорије, између 17 и 20 одсто, те да су остали, више од 75 одсто, економски мигранти.
Око 90 одсто лица су мушкарци између 18 и 35 година.
Према његовим ријечима, највише је регистровано држављана Пакистана 3.200, а ријеч је о илегалним мигрантима који нису избјеглице, те држављана Сирије 1.590 који су избјегла и расељена лица.
"Посљедњих мјесеци имамо проблем са Иранцима којих је у БиХ ушло око 1.200, након што је Србија за ову државу увела безвизни режим. Седмично постоји пет летова на релацији Техеран-Београд и они злоупотребљавају тај режим, бацају документа и покушавају илегално ући у БиХ и наставити пут ка Европи", напоменуо је Ујић.
Он је указао да је највећи притисак на ријеци Дрини, односно на подручју између Јање /БиХ/ и Бање Ковиљаче /Србија/, гдје највише миграната улази у ноћним сатима, пребацују се преко ријеке и настављају пут ка Унско-санском кантону, гдје се налази близу 4.000 миграната.
"Људи покушавају и даље да се домогну ЕУ и највећи притисак је на Унско-сански кантон, док је у Кантону Сарајево смањен притисак. У азилантском центру у Делијашу, а ускоро и у касарни ` Ушивак` у Сарајевском кантону има довољно смјештајних капацитета за мигранте", нагласио је Ујић.
Према његовим ријечима, Служба за послове са странцима урадила је оно што јој је законска обавеза и регистровала ове мигранте, узела отиске и обавила интервјуе са њима.
"Служба је регистровала све мигранте, од којих 99 одсто нема никаквих докумената јер их уништавају при уласку у БиХ", истакао је Ујић.
Он је рекао да је, осим хуманитарног, најбитнији безбједносни аспект, због чега се и узимају биометријски подаци који се дијеле са свим безбједносним агенцијама на нивоу БиХ, а и шире с циљем да се заштите грађани БиХ.
"Сигурно има и илегалних миграната који долазе са ратних подручја, због чега увијек постоји безбједносни ризик њиховог боравка у БиХ. Било је и нарушавања јавног реда и мира, а сукобљавају се групе мигранта између себе, као што су групе из Пакистана и Авганистана", навео је Ујић.
Према његовим ријечима, све релевантне институције у БиХ заузеле су став да се јача граница, за шта је потребно много људских и материјално-техничких, али и финансијских средстава јер БиХ нити има смјештајних капацитета, нити финансијске моћи да прими те људе.
"БиХ треба брзи проток људи ка ЕУ, али не треба да прави смјештајне капацитете, нити је због финансијских разлога способна да то уради. Ми не можемо бити база за мигранте, нити они могу да остану на нашој територији", рекао је Ујић и навео да Служба нема оперативне податаке да ће се повећавати притисак мигрантског таласа у БиХ.