Част отаџбине: Коначно ћемо сазнати и истину
Дивизија је имала задатак да територије Жепе и Сребренице споји са Тузлом и Кладњом и да у садејству са муслиманским снагама у Сарајеву (преко 70.000 наоружаних војника), с леђа деблокирају Сарајево и тиме створе услове за узимање значајне територије у Источној Босни и средњем току Дрине, коју су држале снаге дринског и сарајевско-романијског корпуса у Републици Српској.
Пошто за пробој из Сребренице и Жепе нису добили помоћ муслиманске владе из Сарајева, и очекивану помоћ УНПРОФОР-а, становништво ових енклава су поделили на 2 групе:
1. група: Жене, деца и старци
2. група: 28. дивизија А БиХ (војно способни мушкарци)
Дивизија се пробијала ка Тузли и одмах после пробоја муслимани су пријавили преко 8.000 несталих, што је касније било основа за проглашење геноцида. Још увек не знамо шта је истина у овим догађајима.
- Под великим притиском дела међународне заједнице, влада Републике Српске је 2004. године усвојила извештај о догађајима у Сребреници. Тај извештај није сачињен на основу чињеница и научног истраживања, а сачињен је на основу података преузетих од тужилаштва Хашког трибунала и обухвата само страдања муслимана а не и Срба. Тај притисак за кооперативност, обезбеђивао је политичке позиције и новчану добит. Осим ријетких свијетлих примера појединаца који нису хтели учестовати у овој прљавој игри.
- Влада Федерације БиХ није испунила обавезу, коју је добила од Дома за људска права БиХ и није сачинали извештај о страдању Срба у Сарајеву од 1991-1995 године!
- Иницијатива Велике Британије да УН донесу резолуцију о геноциду у Сребреници, је ко зна који покушај, да се замагли истина о тим догађајима и спере љага са себе и оних који су бесомучно бомбардовале Републику Српску и Србију, те оружано помагале А БиХ.
- Муслиманска влада у Сарајеву и данас сахрањује “убијене“ у Сребреници довозећи их из Високог и ко зна којих још места у Федерацији. На плочицама убијених у Поточарима још увек стоје имена живих и здравих муслимана који живе на територији БиХ ко зна где у свету. Једног дана ће бити више погинулих него што је било становника.
Иницијатива председника Додика да Народна скупштина Републике Српске, извештај о Сребреници стави ван снаге, је историјски и државнички мудар поступак. На седници скупштине је исказано политичко јединство и усаглашен став унутар Републике Српске о Сребреници и Сарајеву.
Влада Републике Српске је ставила ван снаге извештај о Сребреници 2004. године, а пошто извештај о страдању Срба у Сарајеву није ни постојао, влада је донела одлуку да формира две независне међународне комисије које ће израдити објективан и непристрасан извештај о догађајима у Сарајеву и Сребреници. Стејт департмент, појединци и институције из Федерације БиХ, се не слажу са формирањем комисија јер су свесни да оне неће наћи онакво стање какво они протежирају у протеклих 20 година, а сами су га пројектовали.
Српски народ ће имати поверење у новоформиране комисије, чекајући са нестрпљењем и знатижељом њихове извештаје које ће прихватити ма какви они били, али ћемо коначно сазнати истину.
Извештај из 2004 је опомена за све нас! Државничка политика и великодушност предсједника Додика је овај пут амнестирала чиниоце дијела, које је дефинисало озбиљан терет и бреме свим будућим српским генерацијима, са несагледивим последицама.
Зато по окончању рада комисија, када се утврди стварно чињенично стање, потребно је посегнути ка законским консеквенцама, према онима који су урадили неопростиву ствар, да се овакве појаве убудуће не би дешавале!
Извор: Част отаџбине