Колико се миграната задржало у БиХ?
Од почетка године, у БиХ их је ушло око 12.000, а многи су се овдје и задржали. Капацитети за њихов смјештај и даље се успостављају, а ситуација је посебно компликована у Великој Кладуши, гдје се локална заједница противи одлуци бх. институција, да мигранти буду смјештени у кругу бившег Агрокомерца.
Према подацима кантоналног МУП-а, на подручју УСК-а борави између 3.500 и 4.000 миграната. Од три предвиђена мигрантска центра у кантону, тренутно само хотел Седра код Цазина неометано функционише. Овдје су смјештене 42 породице миграната, укупно 181 особа. Циљ Међународне организације за миграције јесте да се до краја наредне седмице у Седру смјести 400 миграната из најрањивијих категорија тражилаца азила.
- Мигранти добијају три оброка дневно, здравствену заштиту, правну помоћ. Имамо и дјечији кутак, кутак за бебе. Сви они имају своје посебне собе, а урадили смо и санитарне чворове - каже Владимир Митковски, хуманитарни координатор ИОМ-а за УСК.
Услови о којима мигранти смјештени у бихаћки Ђачки дом "Борићи" могу само да сањају. Зиму ће, по свему судећи, дочекати у објекту без крова, столарије и елементарних услова за живот. Није познат ни тачан број миграната који се овдје налазе, јер се пописи не врше. У Црвеном крсту се орјентишу према броју оброка које дневно подијеле.
Селам Миџић, секретар бихаћког Црвеног крста, каже да дневно направе око 800 оброка.
Посљедице мигрантске кризе највидљивије су у Великој Кладуши. Руководству ове локалне заједнице погођене мигрантским таласом, за око је запала изјава министра спољне трговине и економских односа БиХ Мирка Шаровића, да Савјет министара не би требало да се бави питањем смјештаја миграната.
- То је питање које свакако у већој мјери треба да преузму ентитети и кантони, а да се Савјет министара бави границом - рекао је Шаровић.
И поред оваквог става, надлежне бх. институције, без сагласности локалне заједнице донијеле су одлуку да се мигрантски центар формира у кругу бившег предузећа Агрокомерц. Оштро негововање услиједило је одмах.
- Министар безбједности је рекао да се ништа неће радити без договора са локалном заједницом, али очито када је у питању ова локална заједница, да се они ту "ломе преко кољена". Општинско вијеће је тако једногласно рекло да не жели мигранте на подручју општине Велика Кладуша - рекао је Фикрет Башић, предсједник СО Велика Кладуша.
Договора нема до данас. Круг Агрокомерца и даље је празан, а мигранти су смјештени у привремено шаторско насеље Трнови. Из кантоналног Црвеног крста упозоравају да је рјешење неопходно прије зиме.
- Ово гдје су данас мигранти смјештени је ван свих људских норми, посебно у Великој Кладуши. Људи на ливди импровизују шаторе, са најлоном, фолијом... Неусловно је, нема ни довољно струје, ни воде - каже Хусеин Кличић, предсједник Црвеног крста УСК.
Мигранти су све нервознији, а међу грађанима расте забринутост. Случај Велике Кладуше није изолован. Слично је и са касарном Ушивак код Хаџића. Иако представљена као мигрантски центар, и даље није спремна да прими мигранте и избјеглице.