Суд БиХ: Увести правила о медијском извјештавању
Суд БиХ, како у саопштењу наводе, замјера новинарима да наводно нарушавају дигнитет ове правосудне инстанце. Стручна јавност поставља питања - да ли то Суд БиХ законски жели да цензуриште новинаре и медије?
Представљајући се као неупитан ауторитет и носилац трећег стуба власти на бх. нивоу, Суду БиХ и његовом предсједнику, засметали су новинарски извјештаји и то првенствено објављени у електронским медијима.
Непрофесионални су, тенденциозни, нетачни... и као такви учестали, наводе у саопштењу. Вријеђају дигнитет Суда и кваре "углед, ауторитет и достојанство судија".
Због тога, а све под плаштом заштите жртава, промоције владавене права и изградње демократског друштва, позивају на преваспитавање новинара.
"Суд БиХ позива надлежне институције да законским текстом предвиде правила о медијском извјештавању у вези са кривичним поступцима, како би се на јасан и недвосмислен начин увео ред у овај сегмент медијског рада", наведено је у саопштењу Суда БиХ.
Позивају бх. судије и Регулаторну агенцију за комуникације да, у истом циљу, допуни нормативне акте! И незаобилазне међународне организације - да кроз едукацију утичу на "сарадњу судова и медија".
Едуковати наравно, треба новинаре, порука је опширног саопштења. У њему ни ријечи о урушавању угледа, ауторитета, дигнитета, достојанства...бх. правосуђа од стране "едукованих" судија чије пресуде "падају" у другостепеним поступцима, пред Уставним судом или Судом за људска права у Стразбуру.
И ни ријечи о "преседанима" које правна пракса демократских земаља не познаје. Док се у транспарентност "на папиру" заклиње, предсједник Ранко Дебевец одбио је да пред новинаре стане - и захтјев образложи. За еснафску заједницу, која је покушаје "дисциплиновања", па чак и физичким и вербалним насртајима, итекако искусила, посљедња судијска "иновација" је скандалозна.
"Не живимо у Камбоџи него у БиХ која макар дијели неке трунке демократског, цивилизованог уређенога свијета и заправо то је за мене скандалозно да било ко ограничава могућност, право, слободу новинара да извјештавају па на крају крајева и да критикују одлуке какве оне год биле, па чак и Суда БиХ", истиче Зоран Крешић новинар из Мостара.
Прије ће бити, сматра Крешић, да судије покушавају од јавности прикрити како све, унутар зидина правосудног комплекса, руше властити дигнитет и кредибилитет.
Универзитетски професор Милош Шолаја, с правом указује како извјештаји принтаних и интернет медија те агенција судијама очигледно нису проблем, јер, за разлику од РАК-а, од Савјета за штампу не траже допуну нормативних аката. Подсјећа и на комплексност уређења БиХ и постојање ентитетских и кантоналних судова те правосуђа Дистрикта Брчко.
Зашто би само бх. судије биле "недодирљиве" и да ли то онда значи још најмање 13 закона са примјесама цензуре!?
"Законско рјешење на неки начин увијек и подсјећа на могућност цензуре, далеко би боље било да се покрене једна шира дискусија на ту тему и да се онда види ко у том ланцу носи веће проблеме, јер не мора да значи да су само новинари проблем, постоји и друга страна око које у јавној сфери има јако много супротиних мишљења", сматра Шолаја
Примјереније за правосуђе и прихватљивије за жртве, било би да судије саме граде и чувају властити кредибилитет својим дјелима, јасан Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.
Пита да ли то судије, кроз дисциплиновање новинара, покушавају да цензуришу и жртве чији су ставови најчешће и саставни дио извјештаја о ратним злочинима?
"Они сад траже од медија да не пренесу оно што у ствари кажу жртве, породице жртава и релевантен институције. Ово је једноставно још један покушај да се заштите носиоци правосудних функција који доносе накарадне пресуде, пресуде на штету жртава и породица и мислим да то Суд нема право", каже Којић.
У Мисији ОЕБС-а подсјећају заборавне судије како су медијске слободе основ демократичности сваке земље. И нису прописане само домаћим законима, већ и међународним конвенцијама. Подсјећају и да је обавеза не само новинара, већ и правосуђа да се придржава професионалних стандарда.
"И из тог разлога бисмо се противили сваком неоправданом ограничавању новинара да траже информације и да покушавају да пруже информације грађанима", каже Брус Бертон, шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ.
Услиши ли законодавац ову "иновацију" "недодирљивих" судија, не би изненадило да се новинарима "пропише" и редосљед ријечи у реченици. И реченица у извјештају. А онда – када могу судије, зашто "недодирљивим" не би постали и парламентарци, па министри, директори, љекари, савјетници... и ко зна ко све не! Јер потребан је само одговарајући "закон"!