Краљево: 77 година од масовног стријељања цивила
Припадници 717. дивизије њемачког Вермахта у Другом свјетском рату извршили су ратни злочин над цивилима у знак одмазде због устаничке активности у околини града.
Њемачки генерал Франц Беме, командујући генерал 18. армијског корпуса, издао је наређење за драконско кажњавање устаничких активности, према којем је за сваког убијеног њемачког војника требало стријељати 100 талаца, а за рањеног 50.
Као таоци прво су узети радници Фабрике авиона и жељезничари, као и радници других фабрика, који су затворени у такозвану Локомотивску халу Жељезничке радионице, а ускоро су на то мјесто прикупљени и други грађани.
Први таоци узети су 14. октобра, а стријељања су почела 15. октобра и окончана 20. октобра.
Стријељање су извршили војници 749. пјешадијског пука, чије су двије трећине Аустријанци, а таоци су натјерани да сами копају ровове у којима су рафалима из митраљеза убијени и закопани.
Вишегодишња истраживања утврдила су да је стријељано најмање 2.190 цивила, међу којима је било дјеце, жена и стараца.
Више од половине укупног броја краљевчких жртава чине радници Фабрике авиона и жељезничари, док су најмање 102 особе млађе од 18 година.
Жртве у Краљеву су углавном биле православне вјероисповијести, а било је и 73 католика, од којих су већину чинили Словенци.
Ратни злочин у Краљеву коиндицира са много познатијим масовним стријељањем у Крагујевцу, који су, 20. и 21. октобра такође извршили припадници 749. пјешадијског пука, али његовог Трећег батаљона.
Дивизија којој је припадао овај батаљон, касније је преименована у 117. ловачку дивизију, а учествовала је у четвртој и петој офанзиви на подручју БиХ, у завршним борбама за Београд 1944. године, на Сремском фронту, те у операцији извлачење њемачких јединица "Мајска олуја" у источној Босни марта 1945. године.