Гдје је западни Балкан послије македонског референдума?
Након што је на референдуму изостао жељени резултат, очи су упрте у македонски парламент – у два дана дебате нема приближавања ставова власти и опозиције о промјени устава и имена те бивше југословенске републике. Упркос сумњама, не искључује се могућност да је већину могуће постићи. Нису сви у опозицији против европског пута. За исход је заинтересована и Србија.
"Уколико дође до промјене имена, оно што се може очекивати је одређена врста стабилизације, односно, једно од најтежих питања на Балкану биће затворено и фокус ће бити на другим питањима. Ако не буде промијењен устав и настави се ова ситуација – вјероватно ћемо бити у одређеном статусу кво", рекао је Игор Новаковић из Центра за међународне и безбједносне послове.
А тај статус добро познају у Македонији, земљи која је рекордер у бриселској чекаоници.
Парада европских политичара у Македонији пред референдум, каква тамо раније није виђена, велика инвестиција Уније, и поруке разних формата, нису допринели да му грађани дају легитимитет.
"Евидентно је да ЕУ мора много јасније да шаље поруке грађанима не само Македоније него свих држава Западног Балкана о томе да су врата Уније широм отворена за све оне који испуне услове који се пред кандидате постављају", истиче Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике.
Процес је покренут, окончаће се успјешно прије или касније, вјерују у Европској унији, а сада имају преча посла.
"ЕУ ће ускоро почети да се занима сама собом јер следе избори за Европски парламент, избор нове Комисије и избор новог високог представника за заједничку спољну и безбједносну политику", подсјећа Игор Новаковић.
Мајсторовић објашњава да, имајући у виду динамику формирања будуће Комисије, постоји опасност да неће бити функционалних институција ЕУ до касно у јесен 2019, а можда и до краја наредне године.
"У таквим околностима заиста постоји реална забринутост да ће и питања која се тичу Западног Балкана, и генерално проширења ЕУ, бити у другом плану", рекао је Мајсторовић.