Свједок: Видјела сам око 30 убијених мјештана
Арамбашићева је рекла да је са родитељима, сестром Миром и тетком Спасенијом дошла у Чемерно 2. јуна 1992. године код ујака Ђорђа Трифковића, јер се нису осјећали безбједно у селу Дражевићи, гдје су живјели.
Она је навела да је на улазу у Чемерно, близу гробља, било "пар тенкова или топова", који су понекад дејствовали, додавши да не зна ко је и у којем правцу пуцао.
Према њеним ријечима, ујак је увече 9. јуна рекао да је чуо да ће бити напад, због чега нико није могао да спава, те су заиста нападнути 10. јуна око 5.30 часова.
"Ујак нам је рекао да бјежимо према пећини. Зграбила сам осмомјесечну бебу моје родице Жељке Пантић и сви смо кроз метке трчали према литици низ коју смо се једва спустили до пећине. У њој је већ било неколико људи", испричала је Арамбашићева.
У наставку свједочења она је навела да су родице Стојанка, Далиборка и Велиборка излазиле из пећине и ишле до ујакове штале да помузу краве и донесу млијеко за бебу.
"Око пола четири послије подне дошао је ујак са два момка и повели су нас према селу. Видјела сам згариште и побијену фамилију. Поред пута, близу ујакове куће, било је око 30 убијених, које је наша војска, која је касно стигла, ту сакупила. Тијела су била прекривена, а ја сам неке препознала по гардероби", рекла је Арамбашићева.
Она је додала да је чула да је супруг од родице Велиборке, изгорио.
Осамдесетдвогодишњи свједок Милош Малешевић каже да је његов син Милован из села Куносићи, у којем су живјели, 9. јуна отишао на Чемерно, гдје је сутрадан погинуо.
"Снаха ми је 10. јуна у 6.00 часова ујутро казала да гори Чемерно. Из мог села Чемерно се не види, али се тада видио дим. Са братићем Младеном Малешевићем и зетом Томом Јанковићем, кренуо сам да видим шта се дешава. Нисмо ушли у село јер се пуцало, а видио сам да горе штале и чуо рику говеда. Видио сам и мртве поред штале", испричао је Малешевић.
Он је потврдио и да је на крају села испод једног трна видио тијело Нове Ћетковића, који је био поштар у Брези, да је убијен Сретен Јанковић, а да је братић Жарко Малешевић задобио ударац у главу и митраљезом пресјечен преко прса.
"Тада нисам видио сина Милована. Чуо сам касније да је убијен и да је седам пута био избоден ножем. Тијела девет убијених припадника ВРС пребачена су у мотел у Округлицама и ја сам међу њима видио мог Милована", рекао је Малешевић.
Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим њима познатим лицима свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.
Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година. Убијено је десетак жена. У нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба, који су мучени и убијани.
Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају напад на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.
Суђење ће бити настављено 8. новембра.