НАТО данас обиљежава 75 година од свог настанка
Организација Сјеверноатлантског споразума или НАТО представља међувладин војни савез 32 сјеверноамеричке и европске земаље, заснован на Сјеверноатлантском споразуму који је потписан 4. априла 1949. године.
Организација представља систем колективне одбране при чему чланови организације пристају на међусобну одбрану од напада било ког спољног елемента.
Сједиште НАТО се налази у Харену у Бриселу, док се Врховна команда Савезничких снага налази у Монсу у Белгији.
Од свог оснивања, пријемом нових чланица бројност се са првобитних 12 повећала на 32 чланице.
Шведска се 7. марта 2024. придружила НАТО као посљедња чланица.
Иако се очекује да ће позив Украјини да се придружи НАТО поново доминирати дебатом ове године, како наводе упућени, постоји опасност да то одврати пажњу од непосреднијих изазова, посебно на потребу да се драматично повећају обавезе за одбрану и војна индустријска производња широм Европе, како би се задовољиле украјинске, али и шире безбједносне потребе НАТО.
У том смислу, очекује се испуњавање обавезе за издвањање два одсто БДП за одбрану, као и фокусирање на Индо-Пацифик.
Састанак са индо-пацифичким партнерима је заказан за 4. април. Али главно "узбуђење" састанка је прво присуство Шведске као пуноправног савезника у НАТО.
Недавни пријем Финске и Шведске донијеле су, како наводе аналитичари, НАТО-у додатне војне капацитете, напредну технологину и географску предност која ће помоћи у ограничавању потенцијалне руске употребе Балтичког мора за застрашивање или евентуалне нападе.
На јубиларним самитима у априлу и у јулу Вашингтону очекују се изјаве о скоро осам деценија успјеха, међутим, многи аналитичари и дипломате упозоравају да се мора признати да постоје значајни изазови са којима се Алијанса суочава,
Они истичу да је први међу њима неуспјех НАТО у једном од његових основних циљева, а то је да спријечи повратак рата у Европу, али да се назиру и други озбиљни изазови: растуц́е разочарање мултилатералним управљањем глобалним пословима уопште, послијератном архитектуром коју предводе САД и растућим националистичким осјећањима "Америка на првом мјесту" које оличава бивши предсједник САД Доналд Трамп.