"Синдром ходајућег леша" углавном погађа старије
Ова болест је изузетно ријетка и тешка, а на почетку се често манифестује тешком депресијом и анксиозношћу која болесника може да доведе у стање да мисли да му недостају дијелови тијела, органи па чак и да себе сматра мртвим.
На примјер, према изјавама љекара једне болнице, код њих је дошла двадесетосмогодишња жена која је тврдила да нема стомак и да јој јетра "гори".
У извјештају о овом конкретном случају, љекари су навели да "синдром ходајућег леша" углавном погађа особе у средњим годинама, али када је болест дијагностикована код младих људи, у 90 одсто случајева се ради о особама женског пола.
Када болест узнапредује, болесници почињу да вјерују да они заправо ни не постоје или да им недостаје неки дио тијела, што може бити окидач за друге проблеме као што су недостатак хигијене, самоповређивање или одбијање јела.
- Која је поента да једем када сам мртав - рекао је један човјек који пати од овог синдрома. Он је био и први пацијент са овим стањем коме је урађен скенер мозга који је показао да је мождана функција особе обољеле од ове болести попут оне коју има особа која је под анестезијом или спава.
Експерти тврде да антидепресиви и антипсихотици могу да помогну, као и шок терапије.