Друга страна наводног појефтињења лијекова-скупљи лијекови из слободне продаје (ВИДЕО)
Тек је трећи мјесец од када је у потпуности на снагу ступио Правилник који је цијене лијекова на рецепт у неким случајевима и преполовио.
Фармацеути су остали без дијела колача, па су одлучили да га узму тако гдје нико не контролише – на лијековима за које није потребан рецепт.
Јефтино и прихватљиво онима који лијекове не пију.
Почетком јуна нови Правилник доживио је потпуну имплементацију, а Босна и Херцеговина по први пут уредила своје тржиште лијекова.
И док су цијене пале за лијекове на рецепт, они који се без рецепта узимају сада су доста скупљи.
- Безрецептни лијекови чине укупно 15% тржишта лијекова и истина је да су поједини лијекови из ове категорије поскупјели, односно да су њихове цијене данас више него што су биле у периоду прије ступања на снагу овог подзаконског акта. Фармацеутска индустрија тиме компензује одређене губитке настале снижавањем цијена, појашњава Бињана Тубић, помоћник директора Агенције за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине.
Непотребне намете и накнаду за обраду лијекова од 1,40КМ – потребно је укинути, ПДВ за лијекове смањити и корекцијама регулисати велепродајне и малопродајне марже – приједлози су то члана Стручног савјета надлежне Агенције, Лазара Продановића.
- На неспремност фармацеутске индустрије и неспремност креатора политика да се озбиљно укључе у ове активности без обзира на све – велефармације и малопродаје лијекова у БиХ највећи профит од свега овога зарађују, док трпе грађани и јавни фондови, додаје Проданоић.
Фармацеути то не виде и кажу – Правилник се у потпуности поштује.
Наглашавају да су нова правила наштетила највише њиховима касама.
- Наравно да је примјена тог Правилника утицала на наше пословање и смањење промета, а о егзактним подацима и тачном ефекту како на промет тако и на профитабилност ове дјелатности, заиста је немогуће у овом моменту говорити, истиче Наташа Станојевић, комерцијални менаџер "Моја апотека".
Новом правилнику фармацеутске индустрије очито су нашле недостатке.
У Агенцији су израчунали да је, рецимо, Мидол сада скупљи за готово марку у односу на децембар прошле године.
Цијена Андола готово је дупло већа.
Сируп Фебрицет, крајем године коштао је марку и осамдесет. Његова садашња цијена је четири марке.
Рјешење тражи и грађани који по лијекове неријетко иду у земље окружења, попут Србије у којој је лијек из БиХ јефтинији него на домаћем.