Биљана Недић: Жеља за успјехом чини ме равноправном
Члан Кошаркашког клуба инвалида "Врбас" из Бањалуке Биљана Недић истиче да су лица са инвалидитетом у Републици Српској у много бољем положају него прије десет година.
Она напомиње да је жеља за успјехом у различитим животним областима - спорту, сликању, музици, писању... чини равноправним чланом друштва.
"Немам проблем са предрасудама, јер људи који виде инвалидска колица, а не мене, могу само накратко бити у мом ближем окружењу.
Мој проблем јесте неприступачност која ми отежава кретање у инвалидским колицима и самостално функционисање", наводи Недићева за Срну.
Све те препреке превазилази уз помоћ пријатеља, брата и асистента, али кад год има прилику указује на неправилности, више због других, него због себе.
"На свом блогу 'Хепи би' пишем и писаћу о томе зашто се не подразумијева да и ми идемо у клубове, кафиће, кино, позориште, базене. И ми желимо да се бавимо спортом, пливањем, скијањем, рафтингом, падобранством...
Зашто не бисмо били родитељи, љубавници, добри или лоши људи, образовани или не", пита Недићева.
Након завршене средње школе, жељела је да упише Ликовну академију, али није могла, јер тај факултет није био приступачан за лица са ивалидитетом, те је уписала право, јер је био једини дјелимично приступачан.
"Напустила сам га након годину дана, јер сам схватила да то није моје поље интересовања и да не желим бити једна од оних који раде посао који морају, а не онај који воле", појашњава Недићева и истиче да јој је сликање остало као озбиљан хоби, јер иза себе има низ успјешних изложби у градовима широм Српске.
Она упозорава да друштво треба још много тога да уради како би се ријешили многобројни проблеми у овој области.
"Мислим да сада имамо добру групу активиста, посебно жена у Републици Српској, које се боре да све то поправимо. Оно што још увијек недостаје је већа подршка надлежних, а под тиме мислим на све оно што је у надлежности града, као и Владе Српске.
Важно је имати добро урађене законе, али и омогућити њихово остваривање" - указује Недићева.
Она истиче да је деветогодишња каријера у Кошаркашком клубу инвалида "Врбас" примјер како знатижеља доводи до професионализма.
"Кошарка ми је била само још једна активност којом сам жељела попунити дан. Врло брзо сам је завољела, као и све чланове клуба и ево данас смо један од најтрофејнијих клубова, не само у БиХ него и у региону", наводи Недићева.
Док се други боре да буду другачији и примјећени, Биљана то има од самог рођења.
Кад год чује ријеч "другачија", она помисли на писца Чарлса Буковског који је написао: "Они су се смијали мени зато што сам другачији. Ја сам се смијао њима зато што су сви исти".
Извор: Срна