Како до гријања за мање новца? (ВИДЕО)
Један Приједорчанин, ипак грађанима нуди квалитетну услугу за мање новца.
Слушајући годинама о еко топланама и гријању, Бесим Грозданић дошао је на идеју да направи једну такву, али знатно мању и економичнију. Идеја, производња, монтажа и на крају услуга – све је домаћих руку дјело, ништа није увезено.
- У односу на било које друго гријање које можда кошта 140 КМ по мегават часу, ми ту исту енергију и услугу можемо пружити за рецимо 100 км по мегават часу, каже Бесим Грозданић, идејни творац еко пећи.
Описавши свој производ као минитоплану, Бесим тврди да котловница ове јачине, које могу да грију више од 120 станова, у Европи нема. Ријеч је о такозваној пиролизи, гдје се спаљује гас и дим који испушта енергент, што цијели процес чини потпуно еколошким.
- Ми смо успјели да направимо еко котао – пећ, која може да користи био масу, нешто што је у принципу отпад што загађује шуму, истиче Кемал Јакуповић, машински инжињер.
Као енергент, користи се обично шибље, које многи пале, не знајући да од тога могу да се грију. Корисници гријање могу имати, без обзира на то да ли пећ ради. Тајна је у спремнику који чува врелу воду, и по потреби је шаље у радијаторе.
- Овим поступком се уствари добија гориво које је са поступком обраде знатно једноставније од постојећих горива на био-масу као што су брикет, пелет и други, наглашава Перо Петровић, професор на Машинском факултету у Бањалуци на предметима гријање, климатизација и термодинамика.
Иако млада на домаћем тржишту, идеја о мини топлани већ је наишла на одобрење у стручној јавности. Инвеститори су већ почели да је користе као једини извор гријања.
- Желимо да градимо насеље које ће бити здраво за становништво али и за град. У том погледу смо се водили квалитетом ваздуха, квалитетом испоруке гријања а наравно и цијеном, која је морам рећи далеко повољнија у односу на друге системе, поручује Борјана Малчић Савић, архитекта.
Да би ово могао да буде модел за читава насеља показују и примјери у Европи. Горња Аустрија, улагањем 200 милиона евра у гријање на биомасу, уштедјела је чак милијарду евра на годишњем нивоу. Српска би на овај начин, према неким процјенама, на годишњем нивоу могла да уштеди и до 100 милиона марака.