Србија обиљежава 203 године од почетка Другог српског устанка
Државну церемонију у оквиру Спомен-комплекса "Други српски устанак" предводиће државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић.
Церемонија, која почиње у 13.00 часова, подразумијева полагање вијенаца и одавање почасти, обраћање предсједника општине Горњи Милановац и државног секретара, те умјетнички програм, саопштено је из владиног Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова Србије.
Вијенце ће положити и представници Војске Србије, општине Горњи Милановац, Моравичког управног округа, као и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
У оквиру комплекса, поред цркве брвнаре, налази се и музејска поставка која је смјештена у спомен-школи, дар краља Александра Обреновића, као и монументални споменик који приказује кнеза Милоша у полагању заклетве пред устаничким првацима.
У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старјешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти.
Обреновић је, након празничног богослужења у цркви брвнари на Цвијети, позвао окупљене угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу започету 1804. године под Карађорђем.
Послије двомјесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.
Вјештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир са Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза.
Он је, мирним путем, пуних 15 година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру туског царства и своју власт у Србији.
Хатишерифом од 1830. године Србији је призната аутономија.