X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
08/06/2018 |  10:35 ⇒ 10:41 | Аутор: РТРС

ГРУБЕША ЗА ПЕЧАТ: Мектић се хвали дa може све потписати

Ако се министар безбједности БиХ Драган Мектић у јавности хвали да је он тај који може да потписује одређене документе у вези са мигрантима, треба онда да преузме одговорност да доноси и одлуке, рекао је у интервјуу за емисију Печат наше телевизије министар правде Јосип Грубеша.

“ Мектић је на посљедњој сједници Савјета министара ове седмице предлагао неке ствари које нису биле прихватљиве. Није било јасно зашто, ако се министар безбједности у јавности хвали да има овлашћења о питању мигрантима то делегира на Савјету министара. Савјет министара није надлежан нити има право да одлучује о премјештању миграната.Према закону о азилу Канцеларија за послове са странцима се брине о азилантима, мигрантима, апатридима и свим оним људима који долазе у БиХ”, каже Грубеша. 

Грубеша је поновио да се у случају премјештања миграната у Салаковац локално становништво оправдано забринуло за своју безбједност. 

“Знају да је тај центар у који долазе илегални мигранти отвореног типа. Нису знали ко су ти људи који долазе. Да ли су они прошли сигурносне провјере, да ли имају некакву ратну прошлост, некакву сигурносно потенцијалну опасност, да ли су они здравствено сигурни јер не треба заборавити, а у нашим медијима се могло чути, да људи избјегавају цијепљење дјеце. Сигуран сам да људи који долазе у БиХ из далеких источних земаља немају иста цјепива као ми у БиХ.Ту се поставило пуно питања локалним властима и наравно да су локалне власти морале да реагују тако како су реаговале”.

Код измјена ЗКП БиХ спорна дужина одреживања периода прислушкивања за кривично дјело

Министар правде у Савјету министара БиХ Јосип Грубеша појаснио је да је ријеч о одлуци Уставног суда која је раније донесена по апелацији(тада) предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Борајане Кришто, и у којој су поједине одредбе Закона о кривичном поступку и Закона о Обавјештајно-безбједносној агениции проглеашене неуставним, уз оцјену да се крше људска права.

„Уставни суд је по апелацији Борајне Кришто стављајући да су кршења људских права оспорио одредбе које се тичу прислушкивања и заштите свједока“. 

Управо је период прислушкивања суштинска разлика између два приједлога за измјене ЗКП БиХ, ХДЗ и СДА. ХДЗ тражи да се смањи дужина периода прислушкивања за кривично дјело са осам година на годину дана, док СДА тражи да се одредба тог закона брише. 

„Ту је онај проблем гдје ми одвајамо Закон о ОБА од ЗКП-а а то требало бити повезано. Јер, ако се сјетимо, имали смо један приједлог гдје је речено да се 8 година раде посебне истражне радње, гдје сам ја тражио да се тај број година смањи по узору на сусједе. Приједлог је радило Министарство безбједности, каже Грубеша. 

Грубеша се позива на примјер Србије и Хрватске. 

„ У Србији и Хрватској су посебне истражне радње једна година, с тим да тамо одлучује Судско вијеће, а не један судија када је ријеч о продужењу посебних истражних радњи. 

На питање да прокоментарише изјаву високо представника у БиХ Валентина Инцка да је Међународној заједници прихватљивији приједлог СДА, министар Грубеша, каже: 

„ Врло је дискутабилно чији приједлог закона је бољи. Не бих улазио у то. Важно је да је Уставни суд БиХ донио одлуку да се крше основна људска права, заштита свједока и прислушкивање“. 
Уставни суд БиХ је био јасан, подсјећа Грубеша, да је потребно наћи рјешење, јер за сва кривична дјела не могу бити исто прописане посебне истражне радње.