Бранко Граховац за РТРС: Срцем за Републику Српску! (ФОТО)
РТРС: У току је 21. Свјетско фудбалско првенство у Русији. Које репрезентације издвајате као фаворите овог Мундијала?
Граховац: Свједоци смо актуелне фудбалске грознице која је задњих десетак дана обухватила цијели свијет, а знамо да је фудбал најважнија споредна ствар. Сматрам да је још увијек рано говорити о могућим фаворитима првенства. Видјели смо шта може репрезентација Њемачке, какву игру пружа Бразил, вишеструки свјетски првак. Међутим, за једног од потенцијалних фаворита сматрам домаћина Русију. Русија је репрезентација за коју дужи низ година наступају исти играчи или је тим претприо врло мале корекције, што свакако у фудбалу доприноси бољим резултатима. Ако могу у овом моменту размишљати о фаворитима, Русија је свакако један од њих. Не можемо никако изоставити Шпанију или велике екипе попут Њемачке али сматрам да ће руска екипа помрсити рачуне многима и стићи веома далеко на овом првенству.
РТРС: Када су у питању државе бивше Југославије, пласман у Русију избориле су Србија и Хрватска. Хрвати су готово сигурно изборили наступ у осмини финала, док Србију у сриједу очекује одлучујући меч против селекције Бразила. Колико далеко могу "Орлови" и "Ватрени"?
Граховац: Када је у питању Хрватска, они су мој потајни фаворит. Ради се о тиму који има играче на свим позицијама који играју у највећим клубовима у Европи и свијету у овом тренутку, попут Модрића, Ракитића, Манџукића, голмана Субашића...То су свијетски калибри играча и могло се очекивати да Хрватска прође најмање групну фазу Мундијала. Групну фазу су одрадили с великом лакоћом, а с обзиром да су играли против гиганата, попут Аргентине и Нигерије, мислим да ће и они далеко догурати када су у питању земље бивше Југославије. Када поредимо шансе Хрватске и Србије, мало већу шансу дајем "Ватренима". Србија има испред себе велику препреку у виду вишеструког свјетског шампиона, Бразила, заиста немам дилему ко је фаворит у том мечу. Иако је Бразил на прошлом Свјетском првенству доживио дебакл, "Кариоке" представљају непресушив извор талената који цијели свијет купује и продаје на фудбалском тржишту. Ипак, против Бразила се може играти. Србија има оно што нико нема, а то је да против, условно речено, слабијих репрезентација има нешто слабије партије, док када су у питању мечеви с великим репрезентацијама, као што је и сам Бразил, очекујем праву мушку партију и феноменалну фудбалску представу, на којој, уз мало среће, "Орлови" могу до побиједе и пласмана међу 16 најбољих тимова свијета.
РТРС: Оставили сте дубок траг у свим клубовима у којима сте наступали. Шта је у богатој каријери остало као неостварена жеља?
Граховац: У сваком клубу сам направио врхунске резултате, изузев сарајевског Жељезничара, али сам у клубу са Грбавице био изузетно лијепо прихваћен, од стране управе клуба, али и од многобројних навијача. У свим клубовима било је задовољство радити са свим играчима и људима који су водили исте. На крају каријере, када подвучем црту, врло радо говорим о томе. Остварио сам много више успјеха него што сам на почетку могао и да замислим, с обзиром да сам потекао из фудбалски неразвијене средине, из Српца, гдје се играо аматерски фудбал, гдје је домаћа "Слога" увијек играла другу или трећу лигу Српске, изузев сезоне 1999/2000. Имао сам само једну неостварену жељу, а то је репрезентативни дрес Републике Српске, и за тиме остаје велика жал. Било је раније говора и о дресу Србије, када је Србија имала велики проблем са голманима. Међутим, ипак је Република Српска наша једина држава, поред Србије, и због тога ми је жао што нисам бранио репрезентативне боје наше отаџбине. Бићу изузетно срећан уколико Српска направи своју фудбалску репрезентацију, ако добије "зелено свјетло" од УЕФЕ да игра међународне утакмице, па таман то доживио и у дубокој старости.
РТРС: Јавности је мање познато да сте приватно велики навијач београдског Партизана. Како видите данас овај клуб, његовог вјечитог ривала Црвену звезду, и уопште клупски фудбал на овим просторима?
Граховац: Што се тиче навијања за Партизан, могу то да сведем на неку интиму, дакле више симпатишем овај клуб, него што сам његов навијач, јер професионалне обавезе која сам имао у својој каријери, једноставно нису дозвољавале да идем и гледам утакмице Партизана уживо. Уз наду да се остали клубови неће увриједити, сматрам Црвену звезду и Партизан највећим клубовима са ових простора, највећим и најважнијим гигантима, прије свега у Србији али и Републици Српској, гдје ови клубови имају велике армије навијача. Навијам и за јаку Звезду, и за јак Партизан, јер без јаке Звезде, нема јаког Партизана, и обрнуто, а у прилог томе иде и чињеница да сваки вјечити дерби је испраћен с много гледалаца, тако да су они симбол јаког фудбала у Србији и региону.
РТРС: Недавно сте завршили професионалну каријеру. Чиме се тренутно бавите, шта је ново у Вашем професионалном животу?
Граховац: Као што би наши људи рекли, "окачио сам копачке о клин", али и рукавице. Тренутно сам у родном Српцу. Одувијек сам маштао да се након каријере вратим у свој родни крај и да никада више не одем из њега. То ће сигурно тако и да буде. Нећу више напуштати завичај, за који сам, онако потајно, у најдубљој интими много патио. Међутим, смогао сам снаге да 18 година живим и радим ван Српца и Републике Српске, и сада, када то више не морам да радим, сигурно и нећу. Србац је нешто што ми много значи као особи јер човјек, док оде из свог родног града, макар и у неку близину, осјећа се и живи као странац. Осјећао сам се тако гдје год да сам одлазио ван Српске и прича о било каквој селидби из моје државе, за мене је завршена. Тренутно немам редован посао, што је и логично, с обзиром да желим мало да се одморим од професионалне каријере, а активирао сам се политички. Протеклих десетак година бавио сам се политиком али у доменима личног образовања, а сада сам активан у политичким водама, тако да у будућности видим себе у том правцу.
РТРС: Шта вас је мотивисало да "упловите" у политичке воде?
Граховац: Поред много мотива, истаћи ћу два најважнија. О томе до сада нисам много говорио. Мој отац је био мајор Војске Републике Српске. Погинуо је у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Један од основних разлога због којих сам се активирао у политици, јесте то што је предсједник Републике Српске, Милорад Додик, заједно с директором Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Милорадом Којићем, учинио да схватим да мој покојни отац није узалуд изгубио живот за ову државу, за Републику Српску. То је главни и основни мотив за моје политичко дјеловање. Што се тиче другог мотива, гдје год по Европи да сам одлазио, живио и радио, с поносом сам увијек наглашавао да долазим из Републике Српске. Предсједник Додик је вратио идентитет људима с простора Српске и због тога сам поносно говорио да сам Србин с ових простора.
РТРС: Шта радите у слободно вријеме? Имате ли неки хоби?
Граховац: Поред тога што сам пензионисани голман, супруг сам и отац. Са супругом Јеленом, стекао сам кћеркице Хелену и Соњу. Слободно вријеме максимално користим да проведем с њима јер добар дио моје каријере они су испаштали због мог одсуства. Све вријеме играња фудбала, проведено у припремама, карантинима, путовањима и утакмицама, онемогућавало ми је да проводим вријеме са својом породицом. Зато се сада трудим да то вријеме надокнадим, јер сам породичан човјек и заиста уживам у томе. Дио слободног времена посвећујем добрим и драгим пријатељима, али предност ипак дајем породици, јер она ми је највећи приоритет у животу.
РТРС: Има ли добрих пријатеља у фудбалу? Ко Вам је од тих људи остао у најљепшем сјећању, а ко у мање лијепом?
Граховац: Нисам градио каријеру у Републици Српској али данас, поред каријере и популарности коју сам доживио, у сваки град Српске у који одем, већину пријатеља и познаника имам из играња у омладинским категоријама Слоге из Српца. Што се тиче пријатељстава у професионалном дијелу каријере, стекао сам пријатеље до гроба. То је нешто што је много веће и од славе и од новца. Можда тако не звучи, али има много добрих људи у фудбалу. Из Оцелула имам доброг пријатеља Милана Перендију, Енеса Сиповића, који данас играју широм Европе. Ту су Зоран Љубинковић, Братислав Пуношевац, што се тиче фудбалског клуба Јаши, Бојан Голубовић који је касније наступао за Стеауу из Букурешта, и још увијек је активан у румунском фудбалу, Милан Митић који је наступао са мном у Јашију. То су феноменални људи с којима сам скоро свакодневно у контакту али се и њиховој каријери ближи крај и због тога ме често питају како је бити ван професионалног фудбала. Заиста није једноставно завршити каријеру и окренути нови лист у животу послије 15-20 година једног начина живота. Сви ови људи које сам навео јесу ти с којима ћу остату у контакту до краја живота.
РТРС: Која би била порука младим талентима у Републици Српској који би жељели да крену Вашим стопама?
Граховац: Рекао сам да сам много пријатеља из Српске стекао играјући у омладинским категоријама. Апелујем на родитеље да не буду превише амбициозни у самим почецима бављења фудбалом своје дјеце, да ће они одмах играти у Реалу, Бајерну, Звезди, Партизану, Барселони... Примарни циљ на почетку бављења спортом јесте да се омладина склони с улице, јер ако су на тренинзима, прије истог је потребна припрема, а потом и одмор од напорног тренирања и то подразумијева да је дијете три или четири сата дневно одсутно од модерних медија, технике, видео-игрица, од који се у потпуности не могу одбранити. Спорт је највећи допринос развоју младих људи, да постану морални чланови друштва. Када човјек од младих дана стекне навику да се бори за себе и друга, такве ствари трају дуго, спортска борба и колективни дух, као и размишљање да нису сами на овом свијету, да се међусобно помажу, и да буду помогнути. То су неке основе и почеци, а послије, у периоду између 15-е и 20-е године, таленат се искристалише и процијени да ли то дијете може да иде још даље. За почетак, савјетујем тренинге из дана у дан, да схвате то као забаву, а након тога да се процијени за које домете је свако дијете спремно. Много је важно да водимо рачуна о подмлатку у нашој држави. Много важан сегмент у спорту јесте и исхрана, а редовним тренингом најлакше ћемо редуковати нашу исхрану и физички изглед.
Разговарао: Срђан Јањић