X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
10/07/2018 |  12:12 ⇒ 17:53 | Аутор: СРНА

Не одустајати од борбе за српску имовину у Хрватској

Адвокат Иван Симић сматра да не треба одустати од борбе за српску имовину у Хрватској и да то питање треба проширити без обзира на необичну ситуацију да право својине, као неприкосновена цивилизацијска тековина, нема утемељење у одлуци највише судске инстанце каква је Европски суд за људска права у поступку између Србије и Хрватске.
Српска имовина - Фото: РТРС
Српска имовинаФото: РТРС

Имовина Србије и српских фирми у Хрватској процјењује се на око двије милијарде евра.

Европски суд за људска права у марту је прогласио недопуштеном представку фирме "Младост турист" у случају потраживања земљишта и туристичких објеката у мјесту Тисно у Далмацији, што су власти у Загребу прославиле јер сматрају да ће од сада сваки такав случај бити ријешен позитивно за Хрватску која је српску имовину пренијела у своју државну својину.

"Не иде нам у прилог ова последња одлука. Да ли ће она имати домино ефекат не може нико да предвиди, али можемо очекивати да ће тако бити. Остаје нам обраћање и другим релевантним правосудним институцијама да се укаже на постојање тог нерјешеног питања", објаснио је Симић.

Он је нагласио да 25 година након доношења првих општих аката којима је дошло до одузимања српске имовине у Хрватској, Европски суд за људска права својом одлуком није одговорио да ли је дошло до одузимања имовине, преносе београдски медији.

"Практично, Европски суд за људска права се заклонио иза будуће неизвесне чињенице у виду закључења билатералног споразума између земље резидента тражиоца правне заштите и земље која је донела опште акте којима се та имовина одузима", рекао је Симић.

Он је нагласио да је током трајања поступака српских фирми "Младост турист" и "Инвестбанка", које потражују имовину у Хрватској, било момената када је то питање могло да ескалира и истакао да, нажалост, 2009 и 2010. године тадашње политичке елите у Србији нису препознале важност овог питања.

"Тада је на дневни ред могла да се стави примјена споразума о сукцесији, конкретно Анекса Г и да то буде претходно питање за улазак Хрватске у ЕУ", сматра Симић.

Тренутно више од 60 фирми из Србије и БиХ води скупе поступке пред хрватским судовима који доносе одлуке, не обазирући се на Споразум о сукцесији којим се Хрватска обавезала да ће признати права на имовину и вратити та права у првобитно стање какво је било на дан 31. децембра 1990. године.