latinica  ћирилица
27/03/2024 |  14:08 | Аутор: ТАНЈУГ

Нобеловац Јун Фосе: Умјетност руши границе између језика и географских региона

Норвешки писац и драматург Јун Фосе, добитник Нобелове награде за књижевност, овогодишњи је аутор Поруке за Свјетски дан позоришта, 27. март у којем поручује да умјетност руши границе између језика, географских региона и земаља.
Јун Фосе (Фото: EPA-EFE/Hakon Mosvold Larsen) -
Јун Фосе (Фото: EPA-EFE/Hakon Mosvold Larsen)

У тексту под називом "Умјетност је мир" Фосе пише да је свака особа јединствена, посебна а опет иста као и сви остали.

- Наш видљиви, спољашњи изглед другачији је од свих осталих, наравно, и све је то добро и лијепо, али у сваком човјеку постоји нашто што припада само њему оно што је он сам по себи. То нешто можемо назвати његовим духом или његовом душом. Или можемо одлучити да то уопште не означимо ријечима, већ да просто оставимо ствар на миру - пише Фосе.

Између осталог Фосе пише да "умјетност, добра умјетност, успијева да на свој предивни начин повеже нешто потпуно јединствено са универзалним.

- Омогућава нам да другачије - страно, могло би се рећи - разумијемо као универзално. Тиме умјетност руши границе између језика, географских региона и земаља. На тај начин спаја не само оно што је карактеристично за сваког од нас, већ и карактеристике група, сваке нације, на примјер - пише Фосе.

Нобеловац наглашава да свака добра умјетност садржи нешто страно, што не можемо у потпуности да разумијемо, а у неку руку, ипак и разумијемо.

-Она садржи, да тако кажемо, тајну. Нешто што нас фасцинира и гура преко наших граница, стварајући при томе изврсност коју сва умјетност мора да садржи у себи, али и до које мора да нас доведе. Не знам бољи начин да се супротности споје. Овај приступ је потпуно обрнут од насилних сукоба које често виђамо у свијету, а који се препуштају деструктивној тежњи да униште све што је страно, све што је јединствено и другачије, често користећи најнеморалније изуме које нам је технологија ставила на располагање. У свијету постоји тероризам. Постоји рат. Јер људи такође имају животињску страну, вођени инстинктом да виде неког другог, страног, као пријетњу свом сопственом постојању, умјесто као фасцинирајућу мистерију - пише Фосе и додаје да на овај начин јединственост - разлике које сви можемо да видимо - нестају, остављајући за собом колективну сличност у којој је све што је другачије пријетња коју треба истријебити.

- Оно што се споља види као разлика, у, на примјер, религији или политичкој идеологији, постаје нешто што треба побиједити и уништити - пише Фосе.

За њега нема дилеме да је рат борба против онога што лежи дубоко у свима нама: нечега јединственог. Али, то је како каже и борба против умјетности, против онога што лежи дубоко у свакој умјетности.

- Рат и умјетност су супротности, баш као што су рат и мир супротности - једноставно је. Умјетност је мир - поручује Фосе на крају текста.