Петронијевић: И ако се не нађе тијело Данке Илић, може се утврдити шта се догодило
Он је истакао да би ипак најсигурнији доказ био проналазак тијела и утврђивање узрока смрти.
- Када је ријеч о доказивању, нема тијела - нема дјела је потпуна глупост. Данас су техника доказивања и форензика отишле толико далеко да се могу неке ствари утврдити на основу сателитских снимака, ДНК анализа, трагова косе... - навео је он за Танјуг.
Петронијевић сматра да је у случају Данке Илић направљена велика грешка у тренутку када су медији преузели улогу истражних органа, полиције, тужилаштва и свих оних који су законом овлашћени и стручно оспособљени да тај дио посла раде.
- Нисам против тога да се медији обавјештавају о томе шта се догађа, то је једна од обавеза истражних органа, али сам против тога да се то ради некритично и да се новинари који нису едуковани, правници, форензичари, мијешају у послове у којима им није мјесто. Објављују то с намјером да се постигне ексклузивитет, па онда други медији, који то преносе само из потребе обавјештавања јавности, исто то раде - објаснио је он.
Петронијевић напомиње да медији немају право да ометају истрагу и додаје да сматра је у овом конкретном случају подбацило тужилаштво које је, како је рекао, морало да узме ствар у своје руке.
- По закону је виши тужилац у Зајечару "газда" на терену, он је требало да построји полицију, истражне органе, форензичаре, новинаре и каже "информације које ћете објављивати ћемо вам ми дати" јер ускраћивање одређених информација у одређеном тренутку не значи прикривање од јавности, него значи потребу истраге - изјавио је он.
Према његовим ријечима, не постоји обавеза да се многи докази, елементи исказа поједних људи, материјални докази са терена, трагови објављују у јавности и врло често могу да шкоде истрази јер, додаје он, када се пусти информација да је дјевојчица убијена на начин на који су осумњичени признали, особа које је то урадила ће истог тренутка покушати да сакрије тијело.
Петронијевић каже да иако је у вријеме када је укидана смртна казна у Србији он имао другачији став и сматрао да смртна казна треба да остане, данас је његов став по том питању негативан јер је, према његовим ријечима, казна доживотног затвора потпуно адекватна замјена за ту пресуду.
- Ако пођете од тога да се појединцу суди за најтежа кривична дјела гдје је најчешће одузео некоме живот, онда - ко има право да њему одузме живот. Таквог појединца треба елиминисати из друштва, одузети му могућност да понови извршења кривичног дјела, и то је сасвим довољно, а патња и потреба за некаквом осветом, то је реликт кривичног права - оцијенио је он.