Позитивне вибрације кроз разноликост тамбурашке музике у Бањалуци
Прве вечери наступају оркестри СКУД "Др Младен Стојановић" из Приједора, Суботички тамбурашки оркестар и Жупанијски тамбурашки оркестар "Vallis Aurea" из Пожеге, док ће се друге вечери Бањалучанима представити Културно друштво Тамбурашки оркестер Шмартно, Градски тамбурашки оркестар "Васа Јовановић" Центра тамбурашке културе Нови Сад и домаћин Градски тамбурашки оркестар Бањалука.
- Од оснивања Градског тамбурашког оркестра жеља нам је била да успоставимо размјену са другим тамбурашима из региона, стичемо нова познанства, размјењујемо знање, вјештине и музичке аранжмане, посебно са колегама из Војводине и Славоније, гдје је тамбура врло развијена, иако тамбура своје праве коријене на Балкану вуче из Босне - рекао је Споменко Гузијан, предсједник ГТО Бањалука.
Фестивал је ревијалног карактера, јер, како организатори сматрају, такмичарски карактер би битно промијенио концепцију фестивала.
- Жељели смо да оркестрима дамо слободу да покажу оно што најбоље умију да свирају. Форма фестивала је слободна, али настојимо да сваки оркестар донесе бар једну композицију из свог краја да се осјети разноликост тамбурашке музике - навео је Гузијан.
Овај фестивал постоји од 2001. године и за више од двије деценије устоличио се као битна сабирна тачка љубитеља трзалачких инструмената у овом дијелу Европе.
- Када смо почињали, било је још ровито вријеме, са доста националних фестивала у окружењу, а ми смо међу првима почели да обнављамо међународни карактер тамбурашких фестивала и до данас стекли велики углед у домену тамбурашких фестивала, оркестри се већ сад јављају за наредну годину - рекао је Гузијан.
Додао је да је Бањалука позната по тамбурашкој музици, те да више од 120 година овдје траје организовано свирање тамбуре кроз тамбурашке оркестре.
- Тамбурашка музика веома је присутна, а и наш оркестар је у посљедњих четврт вијека дао свој допринос да ова музика поново заживи у пуном капацитету и да се приближи млађим генерацијама - каже он.
Гузијан је истакао да је ГТО, осим као оснивача Европског фестивала трзалачких инструмената, познат по својим редовним концертним и едукативним активностима те репертоару прилагођеном млађим генерацијама.
- Како су нам долазили млађи диригенти и умјетнички руководиоци оркестра, они су на репертоар почели да стављају композиције које нису традиционално тамбурашке и које нису писане за тамбуру, него су транскрипције и обраде других жанрова попут популарне музике, филмске музике, евергрина па чак и џеза, што је тамбурашки звук приближило млађим генерацијама - појаснио је Гузијан.
Додао је да, како садашњи, тако и бивши чланови, имају велики ентузијазам и жељу да покажу своје умијеће, те да кроз тамбурашку музику шире позитивне вибрације.
- Школа тамбуре ради скоро од оснивања оркестра, направили смо једну школу музике која носи назив "Бранко Давидовић" и ту имамо одсјек тамбуре, гитаре, виолине и клавира. Школу тамбуре похађа тридесетак ученика, а води је професорица Николина Бабић - рекао је предсједник ГТО Бањалука.
Навео је да данас већину чланова оркестра чине млади људи, ђаци, студенти, па чак музичари који се професионално баве тамбуром, а који су потекли из ГТО Бањалука.
- У региону смо препознатљиви по организовању љетних тамбурашких школа, односно љетњих кампова за тамбураше. Већ трећу годину организујемо Љетњу школу тамбурице у природи за најмлађе чланове, одржавамо је од седам до 10 дана, дјеца се социјализују, уче се самосталности и одговорности, уче свирање тамбуре са педагозима из региона, а ако успијемо наставити са тим, то ће бити гаранција одрживости тамбурашке музике у нашем граду - закључио је Гузијан.