Ђурић: Резолуција о Сребреници даје приоритет патњи једне групе у БиХ
- Зато молимо УН да поново процијене шире импликације ове резолуције прије него што се нанесе непоправљива штета напорима за помирење у региону - истакао је Ђурић у тексту објављеном на независном медијском порталу www.realclearworld.com, уз упозорење да би УН направиле грешку успостављањем хијерархије жртава давањем приоритета патњи једне групе над другима у БиХ.
Ђурић је навео да нацрт резолуције УН, који предлажу Њемачка, Руанда и БиХ, а подржава група земаља укључујући САД, Француску и Турску, може да поремети суштинске напоре помирења које су све стране мукотрпно улагале.
- Осим тога, нетранспарентан и једностран начин на који је резолуција предложена изазива озбиљне забринутости у вези са интегритетом процеса - истакао је Ђурић.
Он је навео да је став Србије о резолуцији погрешно представљен, истичући да је Србија, као гарант Дејтонског мировног споразума који је окончао сукоб у БиХ, чврсто посвећена очувању мира и промовисању помирења на Балкану, те да је поуздано подржавала Дејтонски споразум током протекле три деценије.
- Због тога Србија диже узбуну кад год мир буде угрожен једностраним акцијама ван оквира Дејтонског споразума. Све што подстиче етничке тензије за Србију је неприхватљиво, а то, нажалост, важи и за ову предложену резолуцију - истакао је Ђурић.
Он је указао да је процес који је довео до нацрта резолуције дубоко мањкав, јер је, за разлику од инклузивног приступа приликом формулисања УН резолуције о геноциду у Руанди гдје су спроведене регионалне консултације преко Афричке уније, резолуција о Сребреници напредовала без довољног дијалога са свим заинтересованим странама у региону, посебно у БиХ.
Ђурић као примјер наводи да је стални представник БиХ у УН предузео једнострану акцију промовисањем резолуције без добијања одобрења од трочланог Предсједништва БиХ, што захтијева устав те земље.
Ово кршење протокола заобишло је, напоменуо је Ђурић, успостављене процедуре које су требале да осигурају консензус међу члановима Предсједништва, који представља бошњачку, српску и хрватску популацију.
Ђурић је оцијенио да је стални представник БиХ у УН заобилажењем успостављених протокола занемарио кључне механизме контроле и равнотеже креиране да заштите интересе свих заинтересованих страна.
Још горе, истакао је Ђурић, предложена резолуција директно доводи у питање оквир Дејтонског споразума, који је окончао сукоб у БиХ признавањем једнаког статуса и права три народа - Бошњака, Срба и Хрвата.
Он је указао да, фокусирајући се искључиво на трагедију у Сребреници, резолуција подрива принципе споразума усмјерене на одржавање равнотеже и мира међу етничким групама.
Ђурић је навео да је чак и пут резолуције кроз УН мањкав, јер се промовисањем резолуције у Генералној скупштини, а не у Савјету безбједности, крши Повеља УН, која изричито додјељује Савјету безбједности ексклузивну надлежност над питањима мира и безбједности у БиХ.
- Једнострани и, искрено, необични покрет резолуције, као и њен једнострани фокус на бошњачке жртве у Сребреници, чини се готово као да је наменски дизајниран да подстакне етничке тензије. То није пријетња, како су неки тврдили - рекао је Ђурић.
Према његовим ријечима, промовисањем резолуције која се фокусира искључиво на трагедију једне етничке групе, њени иницијатори би сигнализирали недостатак непристрасности, оптерећујући крхке нити повјерења које су полако ткане између бошњачке, српске и хрватске заједнице током година.
- За жртве трагичног рата, искључиви фокус резолуције на трагедију једне етничке групе, док игнорише патње које су поднијели сви укључени, увредљив је и страшан примјер селективног памћења - нагласио је Ђурић.
Он је указао да у региону, који се још опоравља од рана бруталног сукоба, давање приоритета патњи једне групе над другима угрожава деценије напора на изградњи мира, наглашавајући да свим жртвама грађанског рата у БиХ треба омогућити једнак и фер третман, да би УН направила грешку успостављањем хијерархије жртава.
- Чак и да су процедурални и консултативни недостаци у промовисању предложене резолуције исправљени, релевантно тело УН морало би поново да размотри Нацрт кроз призму шире инклузивности и консултација - рекао је Ђурић.
Он је истакао да је императив балансиранији приступ историји, који поштује и препознаје комплексности рата у БиХ и одаје почаст достојанству свих његових жртава.
- У својој тренутној форми, предложена резолуција УН о Сребреници, иако добронамерна у свом циљу да одаје почаст жртвама, ризикује да подрива сложене процесе мира и помирења који су пажљиво његовани у региону од Дејтонског споразума - навео је Ђурић.
Ђурић је истакао да је Србија посвећена промовисању трајног мира на Балкану и наставља да ради на рјешавању историјских спорова и неспоразума како би спријечила сукобе који би могли да дестабилизују регион.
Бошњачки дио мисије БиХ при УН једнострано је, без одлуке Предсједништа БиХ, уз спонзорство дијела западних земаља, покренуо иницијативу за усвајање нове резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН. Претходно је прије девет година Русија ставила вето у Савјету безбједности УН на британску резолуцију о Сребреници.
Приједог резолуције о Сребреници, упркос противљењу Републике Српске, требао би се наћи на дневном реду Генералне скупштине УН почетком маја.
Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године закључила је да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште. Комисија од 10 свјетских експерата закључила је да Срби никада нису имали такав план ни у Сребреници, нити на било ком другом мјесту.