Гутерес: Нема напретка у пољу оснивања ЗСО
Он је у редовном шестомјесечном извештају о раду Унмика навео да су, упркос извјесном напретку у спровођењу споразума постигнутих уз посредовање ЕУ, тензије између Београда и Приштине повећане, а да је безбједносна ситуација на сјеверу Косова остала "осјетљива".
Из УН навели су да је Гутерес у извјештају за период од 19. септембра 2023. до 15. марта 2024. године, који треба да буде размотрен на сједници Савјета безбједности УН у понедјељак, 22. априла, изразио забринутост због примјене нове регулативе о платном промету која је, како је навео, утицала на економска и социјална права Срба и других невећинских заједница, посебно најугроженијих.
Генерални секретар УН наводи да је уредба такозване централне банке у Приштини, која одређује евро као једину валуту за готовинске трансакције од 1. фебруара, "додатно заоштрила односе двије стране".
Гутерес је позвао на хитан разговор о отвореним питањима у оквиру Дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, како би се осигурала права свих погођених заједница и како би се заштитиле најугроженије групе.
Осим тога, Гутерес је позвао стране да поново потврде своју посвећеност Дијалогу и да у потпуности спроведу постојеће споразуме, уз напомену да би обје стране требале да имају "отворен и инклузиван приступ".
Напомињући да су поднесене петиције за опозив градоначелника у четири општине на сјеверу Косова и Метохије, Гутерес је истакао важност благовременог одржавања локалних избора у овим општинама, уз учешће Срба, "како би тензије била ублажене и како би се кренуло напријед".
- Инклузивност избора и њихово спровођење у безбједном и мирном окружењу су од кључне важности за успостављање општинских институција које репрезентују локалне заједнице - наведено је у извјештају.
Гутерес је поздравио напредак постигнут крајем 2023. године у спровођењу споразума постигнутог уз помоћ ЕУ, укључујући примјену енергетске мапе пута и царински споразум и реципрочно омогућавање слободе кретања за возила.
- Стално конструктивно ангажовање усмјерено на обезбјеђивање континуираног спровођења остаје апсолутно неопходно за спречавање било каквог поновног заоштравања напетости и обнављање сукоба - навео је Гутерес.
У извештају, у којем се детаљно износи хронологија догађаја у шестомјсечном периоду, наводе се, између осталог, догађаји у Бањској, представљање нацрта приједлога статута за оснивање ЗСО, ванредна сједница Савјета безбједности УН која је одржана након што је Приштина усвојила уредбу којом се забрањује динар, те сакупљање потписа за смјену градоначелника на сјеверу Косова и Метохије.
Гутерес је најоштрије осудио, како је навео, озбиљан безбједносни инцидент 24. септембра у Бањској, који је довео до трагичног губитка живота и позвао на завршетак истраге и "привођење починилаца правди без одгађања".
Генерални секретар је поновио да просторије и имовина УН не треба да буду мета упада и позвао надлежне власти у Приштини да пруже подршку Унмику у обнављању пуног и несметаног приступа својим просторијама на сјеверу српске покрајине.
Он је поздравио вољу привремених институција у Приштини о спровођењу одлуке уставног суда о имовини манастира Високи Дечани, оцијенивши то као корак ка јачању повјерења међу свим заједницама.
У извјештају се истиче да спровођење владавине права, укључујући радње у вези са експропријацијом земљишта, треба да се врши у строгој сагласности са законским оквиром и међународним стандардима.
Генерални секретар поздравио је први састанак Радне групе за нестала лица одржан 31. јануара и позвао обје стране да наставе ангажовање како би био остварен напредак по овом важном питању, у складу са Декларацијом о несталим особама усвојеном уз посредништво ЕУ, коју су прихватиле обје стране.
Гутерес је похвалио Мисију због "давања приоритета изградњи повјерења и ангажовању на јачању интеракција међу заједницама у условима појачаних тензија које су документоване у извјештају".
Он даље наводи да приоритети Мисије остају промовисање безбједности, стабилности и поштовања људских права на Косову и Метохији и у региону, те да Унмик у постизању својих циљева наставља конструктиван ангажман са Приштином и Београдом, свим заједницама на Косову и Метохији и регионалним и међународним актерима.
Сједница Савјета безбедности УН, на којој треба да буде размотрен извјештај генералног секретара, према плану објављеном на сајту УН, требало би да буде одржана у понедјељак, 22. априла, у пријеподневним часовима по локалном, односно послијеподневним часовима по средњоевропском времену.