Дачић: Русија се изборила за двије сједнице о БиХ, добра прилика да Цвијановић изнесе своје ставове
Он је истакао да ће се расправљати о томе како је до тога дошло и да ли је легално да се поднесе резолуција о Сребреници пред Генералну скупштину УН.
- Како сада ствари стоје Русија је успјела да се избори за то да буду те двије сједнице, с тим што мислим да ће Жељка Цвијановић да се обрати видео линком, а претпостављам да ће се обратити и неко са бошњачке стране, можда /шеф мисија БиХ при УН Златко/ Лагумџија - рекао је Дачић за ТВ "Пинк".
Он је додао да не зна какав је план спонзора ове резолуције, након што је одгођено њено подношење Генералној скупштини УН, и да то зависи од процјена, а процјена је да ће сигурно у мају навјероватније тражити да буде неко гласање.
Дачић је навео да Генерална скупштина може ту тему да стави на дневни ред, без обзира на Савјет безбједности и да се то управо ради да би се прескочио Свјет безбједности УН, гдје Русија ставља вето.
- Питање је како ће се све то завшити око резолуције. Притисак тих земаља /које заговарају резолуцију/ веома је јак и тежак и болан за многе земље - рекао је Дачић.
Дачић је рекао да постоји могућност да се за саму сједницу Савјета безбједности УН позову и говоре и неки непосредни учесници догађаја, па би и Србија довела одређене људе који би могли да говоре о патњама Срба, исто тако ако би неко желио да говори о српским жртвама из Сребренице, којих има више од 3.000 у том крају.
Он је рекао да одржавање сједнице Генералне скупштине УН о резолуцији о Сребреници за 6. мај није дефинитивно потврђено, те напоменуо да није био формално предвиђен ни 2. мај за ту сједницу, него је само намјера спонзора резолције била да то буде 2. маја.
Поводом одгађања те сједнице, Дачић је рекао да очигледно спонзори резолуције нису очекивали да ће се Србија тако организовано супротставити и да су мислили да ће ту резолуцију сви да подрже и да ће без проблема да прође у Генерланој скупштини УН.
Он је навео да је све то довело земље пред размишљање да ли та резолуција доприноси миру и стабилности, помирењу или може да изазове нове сукобе у региону, те да око ње нема консентуса.
Дачић је рекао да Бошњаци никада не могу да преболе да БиХ није мсулиманска држава, него држава равнопранвих народа Бошњака, Срба и Хрвата, те да се понашају тако да не траже одлуке надлежних државних органа БиХ, као што је случај са подношењем резолуције.
- То је била приватна мисија Златка Лагумџије /шефа мисије БиХ при УН/, који је то договорио, прије свега, са Немачком, а касније је то преточено у текст резолуцијие, који је писао шеф сталне мисије Лихтенштајна у УН. Око тога су окупили један број земаља - рекао је Дачић, додајући да се мисија БиХ у УН тотално одметнула од своје централе.
Он је додао да су се данас нашли у проблему како да изађу из свега тога, а да не испадне да су изгубили.
Дачић је рекао да је лично разговарао са 69 шефова дипломатија и објаснио да Србија не оправдава злочин, него је ријеч о нелегалној акцији и кршењу Повеље УН, да не постоји консензус у БиХ ни у региону о томе, да то не доприноси стабилности, те додао да да спонзори резолуције нису рачунали да ће предсједник Србије Александар Вучић да дође у Њујорк.
- Сви имају разумевања за ту нашу позицију. Е сад да ли ће неке земље гласати против или бити уздржане. Сигурно је да све те земље са којима смо причали, неће гласти за - рекао је Дачић.
Он је рекао да из бошњачки политичари пријете свима, односно не само Србији и Вучићу, него и другима у свијету који кажу да у Сребреници није био геноцид.
- Видите колико су екстремни ти наступи, иду за тим да Србију и српски народ прогласе геноцидним. Ако је у Сребреници геноцид, којим именом да се назове Јасеновац - рекао је Дачић, оцјењујући да очигледно постоје неке дубље намјере око резолуције као што је опстанак Републике Српске и одштета од Србије.
Он је рекао да се злоупотребљава појам“геноцид и доводи до хијерархије жртава, а суштина је да се каже да су једине жртве ратова у БиХ били само муслимани, што је историјски апсолутно нетачно.
Дачић је додао да сви добро знају да у Сребреници није било цивилних жртава, ни дјеце, јер када је у питању геноцид не страдају ратни заробљеници, него обично становништво, и када се дешава геноцид никад се није десило да једног народа има више на крају рата, него на почетку.