Цвијановић: Неколико великих изазова по мир и стабилност у БиХ (ВИДЕО)
- А већину користе, у разним манипулацијама, и иницирају страни и домаћи политички актери који настоје да "поново напишу" Дејтонски споразум, Устав БиХ, законе БиХ и међународно право. Ове пријетње по мир и стабилност могу се подијелити у сљедеће категорије - рекла је она.
Истакла је да су то.
1. уплитање у унутрашње политичке и демократске процесе,
2. прибјегавање пријетњама силом / насиљем
3. непоштовање владавине права и кршење међународног права
4. мијешање у изборе и обесправљивање бирача.
Цвијановић се детаљно осврнула на ове изазове и пријетње.
- У средишту сваког спора унутар БиХ налази се фундаментално спорно питање које се тиче природе заједничке државе. Према Дејтону, као и историјски, БиХ могла би да функционише само кроз доношење одлука консензусом, гдје би сваки народ био заштићен од прегласавања од стране представника друга два народа. Нажалост, док се српски и хрватски народ и њихови изабрани представници досљедно боре за поштовање Дејтонског споразума онако како је написан и потписан, Бошњаци и њихови изабрани представници залажу се за унитарну и централизовану државу - истакла је она.
Навела је да бошњачки политички циљ централизације БиХ често подржавају и пропагирају страни актери у БиХ.
- Незаконитим одлукама и присилом, којима су узастопни високи представници годинама прибјегавали, значајно је измијењена уставна структура БиХ успостављена Дејтонским споразумом. У ствари, високи представници су се својим поступцима уплитали у унутрашње демократске процесе и договор изабраних и легитимних представника конститутивних народа и ентитета БиХ. Високи представници су, углавном на страни бошњачких тежњи за централизованом државом, кршили суштинске одредбе Дејтонског споразума које предвиђају заштиту и равноправност конститутивних народа, чиме су угрожавали мир и безбједност у БиХ - сматра она.
Свака суверена држава, додаје Цвијановић, и сви демократски изабрани званичници уживају заштиту од страног задирања у унутрашње ствари, према Повељи Уједињених нација и бројним међународним уговорима и прописима.
- Нажалост, поједине стране дипломате у БиХ и Кристијан Шмит, који позира као некакав хибрид "колонијалног намјесника" и типичног деспота, континуирано се и са све деструктивнијом тенденцијом, мијешају у у унутрашње демократске процесе и процесе одлучивања унутар БиХ. Ово мијешање је подрило политички консензус на заједничком нивоу БиХ, који је усмјеравао и подстицао напредак БиХ на путу ка чланству у ЕУ. Консензус око чланства БиХ у ЕУ једино је важно питање које омогућава тешке компромисе и договор свих политичких снага БиХ и изабраних лидера. Као такав, од суштинског је значаја за одржавање мира и стабилности унутар наше заједничке државе - поручила је Цвијановић.
Истиче да други страни актери, као што је Савјет за имплементацију мира, које није дио међународног права јер није предвиђен Дејтонским споразумом, и појединачне дипломате акредитоване у БиХ, на сличан начин су задирали у унутрашња питања и тако ОХР-у помагали у њиховим незаконитим поступцима, а сада и Шмиту.
- Чак је и резолуција о дану сјећања на Сребреницу која се предлаже Генералној скупштини УН-а еклатантан примјер како страно мијешање и непоштовање устава БиХ подривају мир и стабилност. Нацрт резолуције, чији су аутори поједине земље и амбасадор БиХ при УН Златко Лагумџија, одражава потпуно непоштовање Устава БиХ и Предсједништва БиХ, које је искључиво надлежно за формулисање спољне политике БиХ. О том нацрту резолуције Предсједништво није ни разговарало нити је усвојило; штавише, нема ни консензуса међу нашим народима нити на било ком нивоу власти о тексту резолуције, који је намјерно ускраћен и скривен од јавности. Већина ваших држава зна да се ова активност води у супротности са Дејтонским споразумом, али сте једноставно одлучили да ту чињеницу игноришете - сматра Цвијановић.
Истиче да неке чланице УН-а сматрају да је ова резолуција бенигна и да представља чин људског саосјећања.
- Међутим, јасно је да је намјера која стоји иза ње све само не бенигна. Професор Френсис Бојл, правни савјетник бошњачких политичких лидера, прошлог петка, 26. априла, у интервјуу једној сарајевској ТВ мрежи, изјавио је да након доношења резолуције у Генералној скупштини УН-а, све тзв. "пробосанске снаге" морају да се уједине да то искористите за укидање Републике Српске. Ова опасна изјава, нажалост, одражава преовлађујућу намјеру многих бошњачких политичких лидера и јасно показује да је предложена резолуција дестабилизујућа за мир и стабилност у БиХ - сматра Цвијановић.
Ни не чуди, каже она, да ова врста страног уплитања подрива преговоре и компромис унутар БиХ, јер увијек фаворизује једну страну - бошњачку.
- И док званичници Републике Српске говоре о неопходности очувања мира и стабилности и рјешавања свих отворених политичких питања у демократским институцијама, одређеним пријетњама и милитаристичким изјавама западни амбасадори у Сарајеву настоје да улију страх у Србе, а истовремено дају наду неким радикалним снагам у бошњачком политичком врху да ће НАТО “ријешити“ "проблематичну" Републику Српску тако што ће је укинути. Истовремено, бошњачки званичници, попут министра одбране БиХ Зукана Хелеза и министра безбједности ФБиХ Раме Исака, отворено пријете насиљем и ратом. Међу многобројним запаљивим изјавама министра Хелеза, двије су најопасније: да ствара "резервне" војне снаге у БиХ, и позив да се у школе у БиХ уведе "војна обука". Министар Исак је, с друге стране, изјавио да ће "повести 10 корпуса" када се Република Српска буде укидала - сматра Цвијановић.
Истиче да се овакве пријетње и позиве на насиље, Шмит и страни амбасадори ријетко осуђују.
- Такође треба напоменути да актуелна пријетња од радикалних исламских терористичких ћелија представља опасност не само за мир у БиХ и на Западном Балкану него и у цијелој Европи. Прије само двије седмице, полицијске снаге су у Зеници ухапсиле једну особу која се сумњичи да припада радикалној исламистичкој групи у ФБиХ. Локални медији у БиХ недавно су објавили и да је министар Хелез одобрио да полигони Оружаних снага БиХ у Мостару користе страни држављани и поједини мјештани повезани са радикалним вехабијским покретом - навела је Цвијановићева.
Указала је да је ово посебно опасно и неодговорно јер се "БиХ дуги низ година у страним медијима и међународним безбједносним извјештајима означава као најопаснији извор џихадистичког тероризма у Европи".
- Забринутост због терористичких пријетњи које долазе из БиХ примијетиле су многе западне владе и други извори. На примјер, амерички Стејт департмент прошле године пише: “Терористичке групе настављају да планирају могуће нападе у БиХ“. Француски предсједник Емануел Макрон је 2021. године, говорећи о присуству џихадиста у БиХ, назвао земљу "темпираном бомбом". Према подацима које је објавио Центар Вилсон у Вашингтону, БиХ је међу европским земљама имала највећи број грађана који су отишли да воде џихад у Сирији и Ираку. Као што сви знамо, владавина права је један од основних услова за мир и демократско управљање. Нажалост, он се у БиХ крши и игнорише упорно, а то посебно чине Шмит и његови помагачи и саучесници из одређених страних амбасада - навела је Цвијановић.