Латиновић: Побједа из 1945. године мора имати заслужено мјесто у култури сјећања
- Свијест о побједама у ослободилачким ратовима које смо водили у 20. вијеку од изузетног је значаја за изградњу будућности Републике Српске. Српска се мора одупријети свим покушајима идеолошки мотивисане ревизије историје у савременом свијету - рекао је Латиновић.
Он је истакао да међу народима који треба да славе Дан побједе над фашизмом посебно мјесто имају Срби, који су чинили око 65 одсто укупних партизанских губитака у Југославији и око 78 одсто партизанских губитака са територије БиХ, иако су чинили 44 одсто њеног пријератног становништва.
Латиновић је рекао да се оваквом статистиком не могу похвалити други народи у БиХ, који су великом већином били у оружаним снагама Независне Државе Хрватске.
- Поједини њихови политички представници лицемјерно се хвале својим наводним антифашизмом и бесрамно присвајају херојску борбу српског народа као борбу свог народа - оцијенио је Латиновић.
Према његовим ријечима, муслиманско становништво чинило је око 31 одсто укупног становништва БиХ, а учествовало је у партизанским губицима са свега 16 одсто, док је Хрвата са осталим римокатолицима било око 23 одсто у БиХ, а чинили су свега пет одсто партизанских губитака.
Он је подсјетио да је доласком Адолфа Хитлера и нациста на власт у Њемачкој 1933. започело рушење европског и свјетског поретка успостављеног након Великог рата /1914–1918/.
- Та агресивна политика довела је 1939. године до новог оружаног сукоба у Европи. Рат је ескалирао нападом Њемачке и њених савезница на Совјетски Савез 1941, чиме је отворен Источни фронт - највеће и најзначајније ратиште Другог свјетског рата, на којем су вођене битке колосалних размјера и гдје је поражено највеће зло у дотадашњој људској историји - нагласио је Латиновић.
Латиновић је истакао да је историјска заслуга руског народа што је својом храброшћу и истрајношћу донио слободу поробљеној Европи и зауставио њено даље страдање, због чега је 9. мај 1945. један од најважнијих датума у историји човјечанства.
Он је рекао да, ипак, сједочи да државе ЕУ, усљед снажно присутне русофобије, врше ревизију историје, покушавајући да умање значај руских побједа у Другом свјетском рату, односно покушавајући да представе Црвену армију као окупатора једног дијела Европе, а не као оружану силу која је донијела слободу.
- То наводи на закључак да фашизам није трајно поражен 1945. године и да поједини кругови моћи у ЕУ баштине идеологију зла, која је донијела смрт милионима људи - сматра Латиновић.
Дан побједе над фашизмом обиљежава се 9. маја у знак сјећања на тај дан 1945. године када је ступила на снагу безусловна капитулација нацистичке Њемачке, чиме је завршен Други свјетски рат у Европи, који је у историји човјечанства био најмасовнији, а по броју људских жртава најстравичнији сукоб у којем је погинуло око 60 милиона људи.
Српски народ био је предводник борбе против фашизма на простору бивше Југославије и поднио највеће губитке, а Совјетски Савез дао је највећи допринос у сламању фашизма.
Бивша Југославија, која је тада и кроз историју била на страни савезника, имала је највеће губитке који се, према државној комисији бивше СФРЈ, процјењују на 1,7 милиона људи.